youtube

Twitter

facebook

Poglavlje 1: Slobodno kretanje robe

Slobodno kretanje robe je jedna od sloboda na jedinstvenom tržištu Evropske unije. Od januara 1993. godine ukinuta je kontrola na slobodan protok robe na unutrašnjem tržištu i Evropska unija je danas jedinstvena teritorija bez unutrašnjih granica. Ukidanje carinskih tarifa promoviše trgovinu unutar Unije, koja čini veliki deo ukupnog uvoza i izvoza država članica.

Kontakt osoba u CEP-u:

Nebojša Lazarević - nebojsa.lazarevic@cep.org.rs

Poglavlje 2: Sloboda kretanja radnika

Kao jedna od osnovnih sloboda zagarantovana pravom Evropske unije, sloboda kretanja radnika, prema članu 45 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (bivši član 39 Ugovora o Evropskoj zajednici), garantuje svakom građaninu Evropske unije slobodu kretanja, boravka i rada u drugoj državi članici. Izuzeci su mogući jedino u javnom sektoru. Ova sloboda se primenjuje u svim državama članicama nezavisno od nacionalnosti, kao i u Evropskom ekonomskom prostoru (Island, Lihtenštajn i Norveška). U vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada, ovo poglavlje uzima u obzir nediskriminatorni tretman za radnike legalno zaposlene u državi iz koje ne potiču poreklom. To znači da je diskriminacija na osnovu nacionalnosti, mesta boravka i/ili jezika zabranjena i takođe uključuje jednak tretman kada se govori o uslovima zapošljavanja, novčanim naknadama, uslovima otpuštanja i primanjima socijalne pomoći.

Dalje, određena prava se proširuju i na članove porodice radnika. Implikacije i koncept ove slobode, kao i sam pojam radnika, dodatno su interpretirani i razvijeni praksom Evopskog suda pravde. Odredbe koje se tiču naknadnog prava na penziju zaposlenih i samozaposlenih koji se kreću unutar EU su takođe uključene u generalne principe slobode kretanja radnika.

Poglavlje 3: Pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluga

Ovo poglavlje pokriva raznovrsnost polja i profesija i uključuje mnoštvo javnih i/ili polujavnih institucija i tela i horizontalne je prirode. Kao što je navedeno u članovima 49 i 56 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije, države članice imaju dužnost da obezbede nesmetano pravo poslovnog nastanjivanja za državljane EU i pravna lica u bilo kojoj državi članici kao i slobodu pružanja prekograničnih usluga. Izuzeci od ovog pravila su predviđeni Ugovorom. Direktiva 2006/123 o uslugama na unutrašnjem tržištu, velikim delom zasnovana na praksi Evropskog suda pravde, predstavlja suštinski deo pravne tekovine EU u ovoj oblasti. Cilj Direktive je da se ostvari izvorno jedinstveno tržište uslugama. To će se ostvariti ukidanjem prepreka (pravnih i administrativnih) u razvoju aktivnosti usluga između država članica.

Ospežno ispitivanje sadašnjeg i budućeg pravnog poretka država članica je, stoga, neophodno za dostizanje ovog cilja, a cilj ispitivanja je da se identifikuju pravne i administrativne prepreke na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, nekompatibilne sa pravom EU. Države članice treba da primene kombinaciju zakonskih i drugih mera radi implementacije Direktive o uslugama. Kao horizontalni instrument, Direktiva obuhvata širok spektar različitih usluga i utiče na značajan broj nacionalnih zakona i propisa.

Poglavlje 4: Sloboda kretanja kapitala

Sva ograničenja u kretanju kapitala unutar EU i između država članica i trećih zemalja moraju biti uklonjena, sa određenim izuzecima. Pravo EU u ovom polju se zasniva na Ugovoru o funkcionisanju Evopske unije, konkretno na čanovima 63-66. Aneks I Direktive 88/361/EEC daje definiciju  različitih tipova ketanja kapitala. Dodatne interpretacije pomenutih članova obezbeđene su relevantnom praksom Evropskog suda pravde i Saopštenjima Komisije 97/C220/06 i 2005/C293/02.

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme