youtube

Twitter

facebook

Evropski administrativni prostor

Evropski administrativni prostorEvropska unija nema politiku prema državama članicama u oblasti javne uprave. Predmet regulative EU u administrativnom/institucionalnom domenu su uglavnom samo institucije potrebne za sprovođenje direktiva EU u pojedinim oblastima (npr. državna pomoć, konkurencija, zaštita potrošača, itd.) i mali broj konkretnih institucija sa horizontalnom ulogom u sistemu javne uprave, poput javnih nabavki. Međutim, organizacija javne uprave u smislu sistema i njegovih internih pravila i postupaka ne uređuje se pravom EU kroz postupke opisane u osnivačkim ugovorima za druge oblasti javne politike.

Osnivački ugovori, međutim, definišu određena pravna načela, koja Evropski sud pravde dodatno razvija i definiše kroz svoju praksu. Ova opšta pravna načela (eng. general principles of law) u svom radu su dužne da poštuju sve institucije i agencije EU, ali i države članice onda kada primenjuju pravo EU. Kroz praksu Evropskog suda pravde, a zatim i nacionalnog upravnog sudstva, kao i stalne kontakte i saradnju država članica u oblasti javne uprave (npr. European Public Administration Network – EUPAN), ova načela, proširuju se i na uprave država članica. Zajedno sa drugim načelima koja su zajednička za uređene demokratske sisteme unutar EU, ova opšta pravna načela predstavljaju osnovne karakteristike Evropskog administrativnog prostora (EAP). EAP predstavlja evolutivni proces postepeno rastuće konvergencije (ujednačavanja) između nacionalnih upravnopravnih sistema i upravnih praksi država članica.

Sam koncept EAP je preuzet od bolje poznatih i razvijenih koncepata Evropskog ekonomskog prostora, ili Evropskog pravosudnog prostora, koje karakterišu kako određeni stepen aproksimacije domaćeg zakonodavstva, tako i uzajamno priznavanje odluka nacionalnih institucija. Naravno, u oblasti upravnog prava, daleko je teže govoriti o postojanju zajedničkog prostora, budući da nema nikakvog osnova za aproksimaciju nacionalnih propisa koji uređuju organizaciju uprave. Istovremeno, uzajamno priznavanje mera i odluka država članica u svim drugim oblastima politike zavisi od uzajamnog poverenja koje postoji između tih uprava i njihovih institucija. To znači da, ako su određena prava građana (npr. pravo saslušanja stranke) veoma dobro zaštićena u jednoj državi članici, a samo se formalno ili sporadično primenjuju u drugoj, takvo poverenje će izostati podrivajući tako čitav koncept uzajamnog priznavanja na kojem počivaju sve oblasti politike EU.

Veza sa procesom pristupanja EU

Jasni kriterijumi postoje za države kandidate u smislu prenošenja i primene acquis communautaire-a, uglavnom u sektorskim politikama (poljoprivredna, potrošačka, trgovinska, konkurencija, državna pomoć). Problemi ispunjavanja kriterijuma često su posledica nedostatka administrativnih i uopšte institucionalnih kapaciteta, što podrazumeva:

  • nepostojanje sektorske institucije ili postojanje, ali neadekvatne sektorske institucije (tržišna ili sanitarna inspekcija, agencija za agrarna plaćanja, komisija za zaštitu konkurencije, itd.) za implementaciju acquis-a;
  • neadekvatne „horizontalne“ kapacitete uprave (ili državnog upravljačkog sistema šire) koji se tiču sistema i organizacije javne uprave, mehanizama za kreiranje politika, koordinacije između sektora, kontrole (bilo finansijske ili demokratske, u smislu odgovornosti građanima), itd.

Dok je suštinu prvog problema kapaciteta relativno lakše uočiti i ispraviti, budući da su odrednice sektorskih institucija često sadržane u samim propisima EU, ili se relativno lako mogu preneti rešenja drugih država, drugi problem je daleko teže sagledati i ispraviti, budući da on najčešće leži u srži administrativne kulture i tradicije jedne države. Ipak, neotklanjanje horizontalnih administrativnih problema veoma često može prouzrokovati probleme u funkcionisanju sektorskih institucija za sprovođenje harmonizovanog zakonodavstva. Evropska komisija je prepoznala ovaj problem i, budući da sama nema nadležnost niti odgovarajuće savetodavne kapacitete u horizontalnim pitanjima uprave, poverila je zadatak pružanja podrške državama članicama u toj oblasti programu SIGMA koji funkcioniše u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U oktobru 2014. Evropska komisija je kroz svoju Strategiju proširenja usvojila novi pristup koji po prvi put stavlja reformu javne uprave (RJU) država kandidata u centar svoje politike proširenja. Novi pristup tretira RJU, vladavinu prava i ekonomsko upravljanje kao tri međusobno povezane i uslovljene oblasti koje će odrediti spremnost država kandidata za članstvo u EU.

U svetlu pojačanog fokusa Evropske komisije na RJU, OECD/SIGMA je zatim razvila Principe javne uprave, dokument u kojem su navedeni glavni zahtevi u oblasti RJU kojima države kandidati treba da se rukovode u procesu pridruživanja/pristupanja EU. U šest ključnih oblasti koje zahtevaju reforme su strateški okvir za RJU, razvoj i koordinacija politika, javne usluge i upravljanje ljudskim resursima, odgovornost (računopolaganje), pružanje javnih usluga i upravljanje javnim finansijama. 

Kontakt osoba u CEP-u za Evropski administrativni prostor: Milena Lazarević

CEP organizuje i održava obuke i predavanja u oblasti Evropskog administrativnog prostora i administrativnih kapaciteta za pristupanje EU. Koncept jednodnevne obuke na temu „Srbija i Evropski administrativni prostor“ možete preuzeti ovde

nops baner 

Open Society Foundations

Regional Research Promotion Programme